Велика Томић: Ловац


Случајно или не,
прасак један пуче.
Он, бркове суче –
а ја, као препелица
у жбуње побегла.

Погоди метком његова пушка
врх младог трна.
Обори га –
и само ме таче.

Ја сам препелица,
али не и срна.
кад крилима затресем
и нема, нема више трна.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s