Велика Томић: Ловац
Случајно или не,
прасак један пуче.
Он, бркове суче –
а ја, као препелица
у жбуње побегла.
Погоди метком његова пушка
врх младог трна.
Обори га –
и само ме таче.
Ја сам препелица,
али не и срна.
кад крилима затресем
и нема, нема више трна.
