Драгош Павић: Звиждук


“Поетско стварање је необјашњива тајна,

као тајна рађања човека.“ (Лорка)

.

Мисао космички луда

вине се у просранство,

хоће да дохвати звезде

у њиховом шару и на

божијем олтару.

.

Прене се учмалост ума,

зацари, овенча оплоди где се

посустало, подстицај дадне

где се изнемогло,

раставља или растаче или окрутно,

без пардона звижди за нама,

нашим надама и сновима.

.

Каткад отежа посусталим ходом,

ни боса нога није лака,

а већ следећег трена,

сва омађијана и опијена,

дигнуте главе пркоси,

не преза да боле наноси,

с лакоћом и презиром

одбаци све, измами усклике,

радости и туге,

дарује само умне да људски век

овенча славом, да себе

дарује нектаром кад Олимп приволимо

да богови дароносно и нама подаре

бар мало онога што оста

у кутији лажљиве Пандоре.

Фото: Планина Олимп, Википедија

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s