Несрећа, коју Бог попушта на нас, боља је од среће, коју ми сами себи зидамо. На своје верне Бог увек благовремено попушта несрећу. То је глас пријатељ, који у поноћи виче заспалим: пожар!

Мудар оставља запаљену кућу да гори, а он бежи са животом. А луд кука усред огња и чека,да и он изгори у пламену куће.