Лука Црвенковић: Бело пиле


Рукама хваташ звезда репове

Слажеш их у кутку

Где се буде загрљаји

.

Твој мирис, слатка небула

Спаја све нити мене

Трудим се да схватим

Колики део тебе

Успевам да видим

.

Видим те свуда

Али то ниси ти

Целу тебе не могу да видим

Можда ћу моћи

Када ме поведеш на станицу

Где почиње наш свемир

.

И док путујемо, просипамо звезде

Небуле се граде у најлепсе облике

Твој поглед прати мој

И од свих најблиставијих сунчаних прашина

Показујем ти најмању, у облику белог пилета

.

Једно зрно покушава да схвати свемир

А свемир увелико пева кроз њега

Не могу заједно, а да нису у хармонији

Читав свемир, и његово зрнце

Саздано од љубави

Саздано од мира

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s