Лука Црвенковић: Бело пиле
Рукама хваташ звезда репове
Слажеш их у кутку
Где се буде загрљаји
.
Твој мирис, слатка небула
Спаја све нити мене
Трудим се да схватим
Колики део тебе
Успевам да видим
.
Видим те свуда
Али то ниси ти
Целу тебе не могу да видим
Можда ћу моћи
Када ме поведеш на станицу
Где почиње наш свемир
.
И док путујемо, просипамо звезде
Небуле се граде у најлепсе облике
Твој поглед прати мој
И од свих најблиставијих сунчаних прашина
Показујем ти најмању, у облику белог пилета
.
Једно зрно покушава да схвати свемир
А свемир увелико пева кроз њега
Не могу заједно, а да нису у хармонији
Читав свемир, и његово зрнце
Саздано од љубави
Саздано од мира