Мира Видовић Ракановић: Чекање


Испод сам неба тако ниским

У крилу ми седе облаци блиски

Обучена прелепом маштом

Огрнута небеским плаштом.

.

Пролазношћу сам нетакнута

Чипканом душом испуњена

Сјајем и сунце обасјавам

Небески свод озвездавам.

.

Рујном зором терам тишину

Додирујем рајску месечину

У ковитлац речи се залетим

Да неправде истином испуним.

.

Милујем камењар голишави

Походим наговештај сваки

Причам са несташним рекама

Објашњавам себе биљкама.

.

Ветру кажем да ме пуно мази

И жар у мени никада не гаси

росом умивам извор живота

У срцу ми нестварна лепота.

.

Чекам иако чекати не умем

Неке одговоре не разумем

Како живот да доживљавам

Да свет добротом очаравам.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s