Горан Лазаревић Лаз: Јер ја се теби заувек дајем
у ноћ ванвремену силазим дахом
моја су стопала од слатке пене
будим те страсним и вечним страхом
да ће се спојити несталне сене
.
трагасмо јуче за смислом тајним
на обалама рођења река
вода џвнила врелима сјајним
и тиховасмо судбину века
.
ноћас ћу опет љубити наду
ватром у срцу дуго да трајем
знам имаћу те довека младу
.
у трену кад небу неумор бајем
кад све се отима и прети крајем
кад ја се теби заувек дајем