Хелена Шантић Исаков: Обојени
Говориш неубедљиво обојени
из твојих размакнутих зуба
излазе репови животињица
што пребиру по ђубрету.
Не отварај моју бележницу
сама сам, ту нема присуства,
даћу ти мноштво картона
да саградиш кров
и један плех украден од богаташа
да те од кише штити.
Мој пород је црна Африка
а твоји љубимци још лају,
брзо се спремам да
напустим породилиште
јер ту има мекета,
намештаљки, отмица.
Прате ме рудари у стопу
не би ли ми уградили ХИВ – ЧИП.
Гоните ме,
само да сам далеко од овог
који неубедљиво говори.
Из тебе, обојени, беже жохари и мишеви
и у моју белу утробу се завлаче,
ту има бољих парчића хране
сасвим топлину траже
и тотални бег од кукурузног брашна
мили, мили, мили, мили,
у дрхтавој хладноћи југа Африке
на пристојној удаљености од Малавија
а камоли од Гане
о Египту да и не говоримо.
Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“