Говориш неубедљиво обојени

из твојих размакнутих зуба

излазе репови животињица

што пребиру по ђубрету.

Не отварај моју бележницу

сама сам, ту нема присуства,

даћу ти мноштво картона

да саградиш кров

и један плех украден од богаташа

да те од кише штити.

Мој пород је црна Африка

а твоји љубимци још лају,

брзо се спремам да

напустим породилиште

јер ту има мекета,

намештаљки, отмица.

Прате ме рудари у стопу

не би ли ми уградили ХИВ – ЧИП.

Гоните ме,

само да сам далеко од овог

који неубедљиво говори.

Из тебе, обојени, беже жохари и мишеви

и у моју белу утробу се завлаче,

ту има бољих парчића хране

сасвим топлину траже

и тотални бег од кукурузног брашна

мили, мили, мили, мили,

у дрхтавој хладноћи југа Африке

на пристојној удаљености од Малавија

а камоли од Гане

о Египту да и не говоримо.

Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“