Зорица Бабурски: Модра река
Кад падне сутон изнад мог сокака
засветли црвени месец из далека
у срцу бију успомене тавне
ко модра подивљала река
.
Са уздахом тешким у хладном таласу
лута душа и кружи над водом
пуна болне неутешне сете
спас тражи под крвавим сводом
.
И у мутној води лежи сасвим мирно
хладна и промрзла уздахнувши јако
од крвавог сјаја што се на њу надви
путује река и носи душу полако.