Зорица Бабурски: Модра река


Кад падне сутон изнад мог сокака

засветли црвени месец из далека

у срцу бију успомене тавне

ко модра подивљала река

.

Са уздахом тешким у хладном таласу

лута душа и кружи над водом

пуна болне неутешне сете

спас тражи под крвавим сводом

.

И у мутној води лежи сасвим мирно

хладна и промрзла уздахнувши јако

од крвавог сјаја што се на њу надви

путује река и носи душу полако.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s