Драган Симовић: О највећој тајни


(Лирски записи)

01

Сједини Веру, Знање и Љубав!

Нека Вера буде истовремено Знање и Љубав.

Нека Знање у исти мах буде Вера и Љубав.

Нека Љубав прожме и обухвати Веру и Знање.

И, нека ова Божја Тројница буде твој Пут

и твој Живот!

02

Живот је највеће Чудо и највећа Тајна.

Живимо Живот, а не знамо шта је Живот.

Чини нам се да знамо, а не знамо!

Колико знамо, толико и не знамо.

Много више не знамо, него што знамо!

Веће је НеЗнање од Највећег Знања.

Када се, и како, догодио Живот?

Да ли је постао, или је рођен?!

Ако је постао – од Кога је постао?

Ако је рођен – од Кога је рођен?

Свеједно, да ли је постао или је рођен – Живот је могао постати само од Живота; Живот је могао да се роди само од Живота!

Живот пре Живота, и опет: Живот пре Оног Првобитног Живота!

Још сам као дете себи постављао ова питања и, још увек их постављам.

Вазда сам се чудом чудио, и свагда сам се дивотом дивио – Животу који је био, јесте, и биће – Највећа Тајна у свим Тајанствима, у свим Тајинствима!

03

Као дете, збуњивао сам своје родитеље, чудним и тајинственим питањима.

Једно од питања гласило је: А где сам ја био, пре него што сам био?

Где сам ја био пре рођења својега?

Сећам се живо, да су се отац и мајка зачуђено погледали, као да једно од другог траже одговор.

Онда је мајка рекла: Био си у мом стомаку.

А где сам био пре тога; где сам био пре свега што знате?

Наравно да нисам добио ваљан и задовољавајући одговор.

Ваљаног и задовољавајућег одговора није било ни тада, ни доцније.

Морао сам да трагам за одговором; морао сам самоме себи да одговорим на ово питање.

04

Деца збињују своје родитеље простим и једноставним, а суштаственим, животним питањима.

Нема родитеља који није био затечен и збуњем питањем својега детета.

Лаже сваки онај родитељ који каже, да га деца никада нису зачудила, изненадила и збунила овим простим а суштаственим питањима!

Зашто деца својим питањима збуњују све одрасле људе?

Зато што су деца до седме године изравно повезана са Галактичким Језгром, са Живим Богом Створитељем, са ПраИзвором, са ПраЖивотом.

Деца питају родитеље, питају одрасле, не зато што не знају, већ зато што много више знају од својих родитеља.

Деца знају, али хоће да пропитају своје родитеље.

Хоће да провере да ли и родитељи знају то што она знају!

05

Никада не лажите децу!

Ако не знате, реците им искрено да не знате.

Ако знате, онда им искрено и разложно одговорите на постављено питање.

Са децом увек разговарајте у Истини!

Учите од своје, поготову од деце млађе од седам година.

До седме године, деца су повезана са Небом; а после седме године, полако почињу да бледе и чиле Тајинствена Знања Неба.

После седме године, прекида се веза са Небом, веза са Галактичким Језгром.

Стога је одрастање болно.

Свако је одрастање болно.

Зато је одрастао човек трагично биће.

Одрастао је човек као риба избачена из воде на песковиту обалу.

Гуши се, те споро и болно умире.

Гуши се, па споро и болно умире, све док изнова не постане (као) дете.

Све док се снова не повеже с Небом, са Језгром Звезданог Јата.

06

Волим јесен. Од детета сам волео јесен.

Јесен је за мене, од детета, било најлепше, најсликовитије и најдивотније годишње доба. Јесен је за песнике и сневаче. За сликаре и ине уметнике.

 Фото: Никола Педовић, Г. Дубац, Гуча

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s