Димитрије Николајевић: Трен кад све стане


Из сваке ствари с којом се не мирим,

Једним оком из свог у друго време вирим.

.

Отуда Онај што прекорачује границе,

Иде к мени и гази преко моје оранице.

.

Затечен тако чекам да преда ме избије,

А он застаје и с мог бунара воду пије.

.

И гле, одлази даље равно преко међа,

Док скамењен гледам у Његова леђа.

.

И тек што се стресох, што сам одахнуо,

Из суседства се глас нарицања зачуо.

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац, Гуча

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s