Димитрије Николајевић: Трен кад све стане
Из сваке ствари с којом се не мирим,
Једним оком из свог у друго време вирим.
.
Отуда Онај што прекорачује границе,
Иде к мени и гази преко моје оранице.
.
Затечен тако чекам да преда ме избије,
А он застаје и с мог бунара воду пије.
.
И гле, одлази даље равно преко међа,
Док скамењен гледам у Његова леђа.
.
И тек што се стресох, што сам одахнуо,
Из суседства се глас нарицања зачуо.
Фото: Никола Педовић, Г. Дубац, Гуча