Бранислава Чоловић: Јел знаш како се праве небески бисери
Шта још да кажем
а да нису ријечи твоје
шта још да мислим
а да нису мисли твоје
гдје још да пођем
а гдје ниси био
шта још да урадим да дам себи сврху
Еонима чекам ноћ
кад млад ће мјесец
исциједити сузу
на мјесту гдје васељенске луталице
пале ватре
јел знаш
тако се праве небески бисери
ех шта све знаш
а шта све не знаш
не прати ме више
умиј ми лице
и не брини
благо је сигурно
док чува га змија
змија успећа
пјешчаник истиче
ал вјечност је зато још увијек ту
зато сањај и пјевај
кажу диши тихо
ако хоћеш да сачуваш срећу
можда је тако у овом углу СВЕ-МИРА
ја знам била сам тамо
кад се стварало све
срећа пршти на све стране
чује је безконачност
и види је безкрај
много сабирања и одузимања
Богу математика не треба
кишне капи шапућу ми
стихове пред зору
пишем ријечи
лијечилице
под прозор су ми пала 3 ораха
чудновата воћка
заденут ћу их за појас
претворит ће се у змајеве
једно мајско јутро
чекам Мај
чекам да прођу кише
да прође зима
сад ћу мало уснити
а ти буди будан
и чувај мој сан….