Бадњи дан данас – Коледо некада


 

Бадњи дан претходи најрадоснијем хришћанском празнику, Божићу. Прате га обичаји, попут уношења бадњака и сламе у кућу, припремања  посне вечере,  празничног бдења. По уверењу, Бадњак гори до Божића, наговештава нову светлост коју доноси вера у новорођеног Христа.  

Наш стари, предхришћански, Божић био у време зимске краткодневнице, односно дан касније, када се рађа ново Сунце, мали бог – Божић – Сварожић. Сам дан пре Божића,   Бадњи дан или Коледо (у Бугарској и данас се Божић зове Коледо..),  празновао се постом као што се чини и данас. У  предхришћанско време Дан пред сваки велики празник људи су постили.

Бадњак  се ложи са посебним поштовањем, уз молитве за здравље, срећу и мир. Оно што мало људи зна, је да није све у трпези, већ је циљ да се Бадње вече проведе са радошћу и љубављу, уз молитву у свом домаћинству,  у породици, а сви обичаји упућују на љубав, праштање и тежњу да се све заваде прекину. Већ наредног дана поздравља се Божић, речима: Мир божји, Христос се роди!

. За Бадње вече меси се чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и мазана медом. Чесница се за вечером ломи,  не сече се . Обредни хлебови који се месе бадњега јутра су у тесној вези са магијском веровањима у вези плодности.

Неким јелима се придавао посебан, магијски значај: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве).

Бацање хране преко рамена (пасуља, ораха…) као и остављање ораха по ћошковима кућа је свесловенски обичај, повезан са духовима предака, сачуван из најстаријих дана.

То вече се у кући очекују „домаћи“ или „домаћи покојници“ или „домаћи духови“.

Сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да се не би отерали. Вечера се кади, да би се за вечером спојили и живи и они који то нису.

Води која се захвати у бадњој ноћи, пре изласка сунца, такође се придаје магијско значење. Пре захватања воде, извор, река или бунар дарују се житом, новцем или воћем. Пред вече домаћин (положајник) уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају „Ко је?“ одговара „Бадњак вам долази у кућу“. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори „Добро вече бадњаче!“. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима: „Срећно вам Бадње вече“, на шта га укућани отпоздрављају са „Бог ти добро дао и среће имао“, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу: китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином и посипали житом

У неким крајевима за Бадњи дан се спрема посебан колач који се износи на кућни праг и ритуално нуди вуку ( на раскшће вуку за вечеру) а вук је, као што знамо, митски предак Срба и посебно поштовано биће, у тесној вези са култом предака.

Извори: РТК, Старославци….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s