Лабуд Н. Лончар: Ковчег сјећања


Великим једрима ноћи

Бесциљно пловим

Долином плача, смијеха и уздаха

Док под пазухом стискам

Ковчег сјећања .

.

Ти ми

Млијеком ноћи

Прскаш очи и

Сакриваш врата јутра

Тамо гђе ме дочекују птице.

.

Узалуд рукама и уснама

тражим твоје груди,

Груди пуног пролећног мјесеца

Скривене испод

Источне звијезде

И пјесме птице

Преобучену у једноставно

Ништавило јутра…

..

Великим једрима ноћи

Окрећем леђа мору –

Журим твојим њедрима

А ти ми

Млијеком ноћи

Прскаш очи и

Сакриваш врата јутра –

На напуштеној обали

Онамо гђе се дочекују птице.

..

И опет се будим сам

Пробуђен пјесмом

Птице са џанарике –

Заробљен у ковчегу сјећања…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s