Драган Симовић: Кад сељак умире
Кад сељак умире све се сневесели
Пшеница у пољу шљива у воћњаку
Његова душа на међу се сели
Тамо где је клецо при сваком кораку
.
Кад сељак умире походе га звери
С највиших планина из присоја гује
Његову душу Бог сељачки мери
На њиви небу где ветрови хује
.
Кад сељак умире небо се замрачи
Пресахне поток тихне цвркут птица
Његова душа у цвет се повлачи
Да се снова роди кад никне пшеница