Весна Зазић: Космос
Звезданим небом да се покријем,
месец да ми лежи баш на грудима,
лице да ми светли док се кријем
и тражим кључ у небеским ћудима.
Свачији је живот једно сазвежђе
по коме се стално сударају планете.
Сакупљамо комаде као у берби грожђе
не тражећи наук већ бројећи штете.
Ако једном ту путању успем да докучим
силе које привлаче невоље и срећу,
уметности живота бих могла друге да учим
а још сада знам да ни пробати нећу.
Свако има само свој Млечни пут.
Свима гори небом Кумова Слама.
Своју елипсу нека тражи и стоти пут.
До свог сам космоса морала сама.
Једини савет који сваком могу дати
је да свако по небу свој пут тражи.
На Земљи се живи и њој се врати.
Шта остане иза наших тела мртвих
нећемо знати, али се само то важи.