Весна Зазић: Космос


Звезданим небом да се покријем,
месец да ми лежи баш на грудима,
лице да ми светли док се кријем
и тражим кључ у небеским ћудима.

Свачији је живот једно сазвежђе
по коме се стално сударају планете.
Сакупљамо комаде као у берби грожђе
не тражећи наук већ бројећи штете.

Ако једном ту путању успем да докучим
силе које привлаче невоље и срећу,
уметности живота бих могла друге да учим
а још сада знам да ни пробати нећу.

Свако има само свој Млечни пут.
Свима гори небом Кумова Слама.
Своју елипсу нека тражи и стоти пут.
До свог сам космоса морала сама.

Једини савет који сваком могу дати
је да свако по небу свој пут тражи.
На Земљи се живи и њој се врати.
Шта остане иза наших тела мртвих
нећемо знати, али се само то важи.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s