Ти оде у поља бесповратна.

О, да свајатитсја имја твоје!

Поново заласка копља златна

Пружена према мени стоје.
.

Уста ће ми се – ма када било –

С твојом свиралом златном слити.

Ако је молбама одзвонило –

Ја ћу у пољу, сможден, снити.

.

Проћи ћеш ти у порфиру новом

Одшкринути ми нећеш зене.

Дај да одахнем у свету овом

И љубим сјајни пут крај мене…

.

Истргни с душом рђу и море!

И со свјатим упокој мене,

Ти, која држиш копно и море

Сред руке танке, несвијене.