Драгош Павић: Вита бревис*
Заталасано време откуцава
У космогонији свемира.
Свакодневне метамотфозе
покрећу животне токове,
од узаврелости и заплетености
људски ум тражи заштиту
у хармонији која посустаје
а треперење флуида Смисла,
са страхом у трајање нестаје.
Невидовни планетарни ексцеси
оскрнавиће васкрсење
и претворити сазнања у
рушилачки процес празнох ходочашћа.
.
Амалгам незнања у незаустављивој
ротацији, где свака небеска зрака
ствара нове иконе невидљиве,
и траже ужурбано наду да заблиста
у новом оптицају, да спрече суноврат,
да време и простор ускладе ход
идеја без освежења, јер су вечити антипод.
*Ars longa, vita brevis – уметност је вечна а живот кратак, лат.
Д.П: Збирка – “Дубоки корени“