Заталасано време откуцава

У космогонији свемира.

Свакодневне метамотфозе

покрећу животне токове,

од узаврелости и заплетености

људски ум тражи заштиту

у хармонији која посустаје

а треперење флуида Смисла,

са страхом у трајање нестаје.

Невидовни планетарни ексцеси

оскрнавиће васкрсење

и претворити сазнања у

рушилачки процес празнох ходочашћа.

.

Амалгам незнања у незаустављивој

ротацији, где свака небеска зрака

ствара нове иконе невидљиве,

и траже ужурбано наду да заблиста

у новом оптицају, да спрече суноврат,

да време и простор ускладе ход

идеја без освежења, јер су вечити антипод.

*Ars longa, vita brevis – уметност је вечна а живот кратак, лат.

Д.П: Збирка – “Дубоки корени“