Илија Зипевски: Јесам
За чудеса мирисна
Слово нисам нашао
На зидовима градова
.
Песма као извор покрета
Лије се нежно улицама,
Поезија као судбина
Ветром писана
–
Ишао сам од врата до врата да сазнам:
Одакле долазим и ко ме сазда
Пронашао сам векове бола и заблуде
О да ли је могуће да ме нико не чује ?
.
Да ли је могуће
да ме не слуте…
.
Дубоко под рушевинама
Свега што нисам био
Пратећи њене мирисе
Кроз себе изашао сам ван
.
Сада видим, сада знам
Било где и било кад
Изван – изнутра
Ко бићу, јесам, био сам
.
Одавде па до бескраја
Славите кишу која поља залива
И свако гнездо на грани дрвета
Љубав Мајке, Мудрост Оца
Слободу Детета.
.
Чудесна је нит невидљива
Бубањ у срцу – светлост у очима
Мелодија стварања
Дарује Ја њом да одзвањам
…сањајући свет.