Илија Зипевски: Јесам


За чудеса мирисна

Слово нисам нашао

На зидовима градова

.

Песма као извор покрета

Лије се нежно улицама,

Поезија као судбина

Ветром писана

Ишао сам од врата до врата да сазнам:

Одакле долазим и ко ме сазда

Пронашао сам векове бола и заблуде

О да ли је могуће да ме нико не чује ?

.

Да ли је могуће

да ме не слуте…

.

Дубоко под рушевинама

Свега што нисам био

Пратећи њене мирисе

Кроз себе изашао сам ван

.

Сада видим, сада знам

Било где и било кад

Изван – изнутра

Ко бићу, јесам, био сам

.

Одавде па до бескраја

Славите кишу која поља залива

И свако гнездо на грани дрвета

Љубав Мајке, Мудрост Оца

Слободу Детета.

.

Чудесна је нит невидљива

Бубањ у срцу – светлост у очима

Мелодија стварања

Дарује Ја њом да одзвањам

…сањајући свет.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s