Ана Ахматова: Љубав


Час, као змија, до клупка

Савивши се крај срца – баје.

Час да гуче ко гугутка,

Са белога окна не стаје.

.

Час блесне кроз иње сјајно

Ил личи на уснуло цвеће…

Али сигурно и тајно

Одводи од мира и среће.

.

Уме да рида – у сети

С виолинском молитвом меком.

Страшно је кад се осети

У незнаном осмеху неком.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s