Наш несвесни народе,

никако да се пробудиш…

Опсенама те разним заводе,

да блиску пропаст и не слутиш…

.

Мој народе потпуно опкољени,

хоће да сврше с тобом, да узму последњи данак

од тебе…

Ах, народе мој вољени,

устани, брани своје, погледај око себе…
.

Пробуди се, погледај, у блистави зрак,

у сунце, које је већ на небу високо

и које те опомиње: живи и буди јак…!

Поезија лужичких Срба; приредио Предраг Пипер