Мика Виткојц: Дремеж
Наш несвесни народе,
никако да се пробудиш…
Опсенама те разним заводе,
да блиску пропаст и не слутиш…
.
Мој народе потпуно опкољени,
хоће да сврше с тобом, да узму последњи данак
од тебе…
Ах, народе мој вољени,
устани, брани своје, погледај око себе…
.
Пробуди се, погледај, у блистави зрак,
у сунце, које је већ на небу високо
и које те опомиње: живи и буди јак…!
Поезија лужичких Срба; приредио Предраг Пипер