Жетву жела Богданова моба,

ваздан жела, а жедна је била,

ал’ не смела воде да донесе

од онога Рада арамбаше.

Зарече се од мобе девојка,

па одлази у гору за воду

Код воде је Раде арамбаша.

“Чија с љуба, а чија си сеја?“

“Ја сам љуба Вука Бранковића,

а сеја сам Љутице Богдана.“

Девојка је воду захватила.

Кад је била низ гору зелену,

тад’ повика лијепа девојка:

“Нит сам љуба Вука Бранковића,

нит сам сеја Љутице Богдана.“

“Нека, нека, лијепа девојко,

Раде ће те једном ухватити.“

Казивач: Милојка Ђендић, Доњи Дубац

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“