Богданова моба
Жетву жела Богданова моба,
ваздан жела, а жедна је била,
ал’ не смела воде да донесе
од онога Рада арамбаше.
Зарече се од мобе девојка,
па одлази у гору за воду
Код воде је Раде арамбаша.
“Чија с љуба, а чија си сеја?“
“Ја сам љуба Вука Бранковића,
а сеја сам Љутице Богдана.“
Девојка је воду захватила.
Кад је била низ гору зелену,
тад’ повика лијепа девојка:
“Нит сам љуба Вука Бранковића,
нит сам сеја Љутице Богдана.“
“Нека, нека, лијепа девојко,
Раде ће те једном ухватити.“
Казивач: Милојка Ђендић, Доњи Дубац
Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“