Илија Зипевски: Слово S – SИЛО


Слово Ѕ у Азбуци носи назив ЅИЛО и оно отговара такозваној сексуалној (сполној) или сакралној чакри.

Слово Ѕ, које се изговара као ДЗ, не постоји у савременој србској азбуци али оно је очувано у македонском и пољском језику. Назив ЅИЛО (ѕело, ѕјело) се на савремени језик преводи са: врло, веома, силно па чак и са цело. Слово Ѕ из речи старословенског језика заменило је углавном слово З у савременом србском и дргуим словенским језицима.

ЅИЛО отговара сексуалној чакри која се налази у пределу карлице између пупка и пубичне кости. То је подручје трбуха – доњег дела стомака. SИЛО је средиште човекових осета (сензација) и узбуђења относно телесних задовољстава.

ЅИЛО се налази између желудачне чакре ЖИВОТ и коренске чакре ЗЕМЉА, као што се трбух налази између горњег стомака (желуца) и гениталија. ТРБУХ је подручје човекових ПОТРЕБА. Док је жеља ствар ума (ЖИВОТ), потреба је ствар тела (ЗЕМЉА). Телесне потребе се јављају као нагони који долазе из коренске чакре ЗЕМЉА. При задовољењу телесних потреба осећамо задовољство у виду пријатних осета са средиштем у пределу ЅИЛО чакре. Телесне нагонске потребе могу бити потреба за водом, потреба за храном, потреба за склоништем и потреба за сексом. Док су прва три нагона предуслов за обстанак тела, четврти нагон (потреба за сексом) је једини стваралачки нагон – обстанак живота у виду стварања будућих тела относно стварање потомства. Зато сексуални нагон покреће најјачу животну СИЛУ,  а задовољење тог нагона производи најјаче осете у ЅИЛО чакри, стога ова чакра и носи назив сексуална.

Желудачна чакра ЖИВОТ, средиште је човекове воље и моћи, относно јаства – ега, овоживотне личности. Жеље које се јављају у овом средишту долазе от свести ЈА МОГУ па отуда и ЈА ХОЋУ или што би наш народ рекао: МОЖЕ МИ СЕ. Потребе, с обзиром да долазе из ЗЕМЉЕ као нагони, стихијске су, јаче су и условно речено стварније. Нпр. тело има потребу за храном јер је гладно док ум може да има жељу према отређеној храни само због укуса, затим жељу према околностима припреме хране и начина саме исхране или да чак нема жељу према храни упркос глади као телесној потреби. Жеље наравно не морају увек да имају везе са потребама тела. Потреба траје све док се телесни нагон не задовољи а жеља траје док се предмет жеље не испуни ако пре тога жеља не ишчезне у уму. Стога за правилан рад ових енергетских средишта потребна је правилна усклађеност између жеља и потреба – између ума и тела. Жеља постаје проблем када тражи више или пак мање от онога што нам заиста треба. Када се  ум веже за сам осећај задовољства у ЅИЛО чакри, неовисно о задовољењу потребе, онда жеља може постати незасита, што се углавном лоше отражава по тело и по морал појединца. Зато ЅИЛО чакра представља највећу препреку у духовном развоју, како су то увидели још наши мудри преци.

Облик слова Ѕ представља ЗМИЈУ. Змија се на старословенском записује ЅМIИ или ЅМIA. Речи са почетним словом Ѕ у старословенском су још и ЅВЕР (звер) али и ЅЛО (зло). Змија овде представља СТРАСТ (сензације у трбуху) која се као необуздана испољава ЗВЕРСКИ или условно речено као ЗЛО (када страст постане сама себи сврха). Змија је животна енергија која се у ЅИЛО чакри испољава као сексуална енергија. У јоги то је КУНДАЛИНИ, животна енергија која се симболички приказује у виду змије јер се са дна кичме извија до темена. ЅИЛО чакра је у вези и са језиком који у том относу игра улогу органа задовољства што се испољава и при исхрани и при сексу. Језик се такође извија кроз грло до усне дупље попут змије. ЅИЛО је рекли смо подручје трбуха – где су смештена ЦРЕВА (ЅРЕВА?) која су кружно склупчана такође попут змије. Узбуђења управо стимулишу рад црева.

Сексуална чакра ЅИЛО (СВАДИСТАНА у јоги) везује се за енергије планете Венере. Венеру представљају женске вредности попут нежности, чулности, страсти, уживања и лепоте. Опис особина који утицаји Венере код човека подстичу можемо једном речју назвати сладострашће. Венери отговара енергија словенске богиње Ладе. Чулност и сЛАДОстрашће Ладе огледа се у нашим речима као што су сЛАДко, чокоЛАДА, мармеЛАДА, сЛАДОлед итд. У римској митологији енергија Венере је оличена као Луцифер (лучоноша), син богиње Ауроре – Зоре, кога ми зовемо Даница као и саму звезду относно планету. Са хришћанством, Луцифер относно Даница бива проглашен за палог анђела јер се наводно побунио против Бога. Луцифер је познат и као Сатанаел али и као Змија. О чему се овде ради?

Гностици са почетка новог века, рани крстјани и касније богумили и катари, заснивали су своју веру на строгом дуализму између Духа и Тела. Све што је от тела и материје, сав материјални свет, сматрали су за дело ђавола – накарадну творевину Демијурга (духовног бића – палог анђела) који је хтео да опонаша Бога створивши материјални свет (Јаву) који окива божије душе у ограничена, болна и смртна тела. Свештенички ред гностика и раних крстјана живео је у строгој аскези, отричући се у потпуности полног живота и других земаљских страсти како би се на тај начин избавили от овог света и приклонили Духу у потпуности. Ово је био општи духовни тренд са почетка ере Риба који је пренет и у званично хришћанство.

Гностици и рани крстјани били су свесни паразитских утицаја невидима (духова) са нижег астрала (Нав) који су обседали човека упрво преко његовог осећаја страсти – преко ЅИЛО чакре. Утицај тих паразитских структура био је отелотворен у центрима највеће глобалистичке империје тог доба – Римског Царства. Тај утицај се огледао у разврату, блуду и изопачености сваке врсте међу елитом Царства. Нит наслеђа разврата међу нељудима римског доба, вукла се из Античке Грчке где су педерастија и педофилија биле сасвим нормалне појаве. И како зло никад не спава, управо су те струје умешале прсте у озваничење хришћанства као вере Царства када су почели поступно да изврћу веру учењем о изворној грешности људске природе, проклињањем и извртањем древног знања – правећи от хришћанства своју нову империју зла и разврата као наследнице Рима. Устоличено у западној цркви (крсташки ратови и пљачке, инквизиција, педофилија), ЅЛО и ЅВЕРСТВО је ширило свој утицај на који није у потпуности остао имун ни остатак хришћанског света.

Из суштинске потребе за очишћењем душе от телесних слабости (коју је дириговао тадашњи дух времена), наведени на крајност строгоћом црквених прописа – изврнутим учењем о изворној грешности која је створила погубан осећај кривице према свему телесном, људском и природном – потискивање телесних нагона довело је временом до веће штете него користи. Уместо да избави душе, потискивање сексуалне енергије – што значи спутавање животне енергије у пределу ЅИЛО чакре – разбуктало је појаву перверзија као што су педерастија, педофилија и женомржтво међу отређеним свештеничким круговима, и спутавајући осећај кривице према својој људској природи код обичног становништва. Нагомилана и спутана енергија у ЅИЛО чакри постаје изопачена ЗВЕРСКА СИЛА која налази противприродне начине да се испољи и ослободи. Савремена сексуализација друштва (такозвана сексуална револуција) која потиче са запада заправо је зверско ослобађање вишевековног потискивања сексуалне енергије. Порнографија представља секс као дивљи, зверски, садо-мазохистички чин иживљавања и пражњења. Сексуализација друштва се супротставља строгом патријархалном друштву које спутава животну енергију, само да би се те две крајности помириле и нашле на здравој средини.

Слово Ѕ у Азбуци отговара броју 6. На енглеском број шест (six) и секс (sex) носе исто име. Латинично слово Ѕ заправо је азбучно ЅИЛО. Енглеско X (икс) можемо превести са србским СТ и от енглеског секс добијамо србско сест относно шест. Када се изговори три пута (три пут да Бог чује) слово Ѕ даје вредност 666 – број ЅВЕРИ. Слову Ѕ са вредношћу броја 6 отговара хебрејско слово ВАВ које се у кабали сматра „архетипом свих оплодних супстанција“ (Кабала – Викторија Лукс). У преводу на латиницу, хебрејско слово ВАВ отговара латиничном W. Стога број 666 на латиници отговара облику WWW (world wide web). Интернет мрежа јесте ново поље поробљавања паразитских структура који имају намеру да виртуелни живот замени стварни живот – симулација унутар симулације. Но то је сад посебна тема.

Да не би било исувише мистификације око броја 666, рећи ћу да је 6 број Материје – чулног искуства, који стоји насупрот броју 9 који је број Духа и духовности (ДЕВЕт). Троструко изговарање или записивање броја даје му свету вредност – појачава снагу. Шеста Божија заповест гласи: НЕ УБИЈ док девета гласи: НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО. Шест као број материје означава везаност за материјални свет која увек рађа похлепу (јер је материја пролазна относно променљива) чији је најгори изход убиство. Девет као духовни број је број пророка и видовњака којима је дужност да говоре истину и стога највећи грех страх от говорења исте (лажно сведочење), јер знамо да пророци због истине завршавају ексерима закуцаним за собствена знамења.

Борба Ума са Телом , борба Духа са Ѕмијом је архетипска прича попут борбе Светлости са Тамом. Она је оличена у предхришћанској причи о Јарилу, потоњем Ђорђу који убија Аждају (Мору). На коледару Године, слово ЅИЛО пада на другу четвртину пролећа и завршава се тачно на половину пролећа, на ЂУРЂЕВДАН. Силе Таме, као силе материје оличене су у хладним струјама Године које доносе МОРУ и МРАЗ – мрачно време када духови Нава имају приступ Јави. Са повратком Сунца, враћају се силе светлости које се испољавају као топле струје Године (Јара). Тада Жива побеђује Мору относно Ђорђе, Јарило-Жарило (ЖИВОТ) убија Аждају (ЅИЛО).

Змија се појављује у библијској бајци о изворном греху где куша првог мужкарца и прву жену да пробају плод са Дрвета Познања Добра и Зла. Најкраће речено: змија као телесна страст (животна – сексуална енергија) упознала је свест божанских душа тек усељених у људска тела са двојним принципом материјалног света као добро и зло, насупрот њима познатом вертикалном принципу јединства (Еден) духовног света који представљају плодови Дрвета Живота. Први грех представља искуство телесног задовољства. Гностици сматрају да је то било управо искуство спола као највишег телесног задовољства између мужкарца и жене (због чега се кушани плод приказује као јабука чији попречни пресек симболизује женско међуножје). Пад у телесно задовољство, које је пролазно, у свести чисте божанске душе неминовно ствара непријатан осећај празнине, истрошености и узалудности при престанку задовољства који можемо препознати као бол. У свести божанских душа, прво чулно искуство деловало је као дрога. Након дејства долази до пада расположења и ослабљености тела. Задовољство и узбуђење је толико обузело свест божанских душа да је након престанка свог дејства за собом оставила душевну пустош. Након полног чина, први човек и жена наједном се стиде што су голи. Њихова нагост је изгубила невиност. Осећај бола (супротност задовољства) везао је човека још више за осећај задовољства. Свако ново задовољство рађало је нови бол. Више задовољства значило је више бола и више отупљености што је захтевало нова телесна узбуђења. То је поступно човека отсецало от духовних енергија што је произвело многа телесна ограничења а најзад и смрт. То је човеково познање добра и зла и уједно његов пад у материју кроз који мора да прође. Адам и Ева и данас воде свој живот клацкајући се између задовољства и бола, између добра и зла, подстичући своје задовољство разним спољним стимуланстима, вечно бежећи от новог мамурлука, кризе и изпразности. Тако све док се не врате Дрвету Живота, док не прочисте своју духовну вертикалу – док не поврате Веру.

Појединци попут развратне елите Рима чији потомци и данас материјално владају овим светом, скоро потпуно су отсечени от Духа и њихов једини Бог је узбуђење у ЅИЛО чакри, относно телесно задовољство које је попримило изопачене размере. Више и више материјалног задовољства ствара већу и већу празнину што отупљује осећај задовољства и стога захтева све већа и већа узбуђења. То објашњава зашто елите уживају тек када гледају како некога садистички муче и свирепо убијају. Природна сексуалност њима више ништа не значи. Зато су највећи изопачењаци на власти углавном педери и педофили. То су нељуди или ѕверољуди којима је душа изгубљена или изврнута, њихово ДОБРО стоји наопако и симболизује ђавола. Зато они славе Луцифера који се отметнуо от Бога.

Медицина, део мозга који је задужен за најпримитивније нагоне, управо препознаје као рептилски мозак (Р комплекс) због чега се изопачењаци вођени искључиво таквим нагонима често називају рептилима, као што то симболизује и слово Ѕ.

Телесне потребе не треба потискивати већ их треба задовољити. Узбуђење и задовољство који се рађају из задовољења човекових природних телесних потреба су лековити за тело. Све преко тога је ствар жеље – ега относно ЖИВОТ чакре. Жеље можемо да ускладимо преуређењем мишљења и погледа на свет, напором своје ВОЉЕ. Своју вољу јачамо духовним подвизима као што су пост, молитва, тиховање, као и било која друга радња која нас избацује из зоне удобности и мења наше навике. Напором своје воље, жеље можемо да ускладимо са својим стварним, природним, телесним и духовним потребама. Ум претходи Телу као што Дух претходи Материји. Само јаком вољом можемо да очистимо ум  от стечених друштвених забрана и спутаности као и от нездравих навика и да дозволимо свом телу да природни изрази своје потребе. На тај начин себи дозвољовамо здраво узбуђење и задовољство које омогућује сексуалној енергији да препороди и подмлади наше тело као и да проточно тече кроз остале чакре. На тај начин Ђорђе (Воља којом се развезујемо од вишка телесног угађања као и от спутаности друштвеног програмирања) убија Аждају (енергија се ослобађа из ЅИЛО чакре и неспутано протиче до срца, до ДОБРА). Тек онда се отварају духовни прозори човековог ума. Тек онда се враћамо плодовима Дрвета Живота.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, једанаести наставак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s