Мира Видовић Ракановић: Даљина ме ојачала


Промуклa звонa даљина

Носе те далеко

Успомене бледе

.

Тихујем

И дочекујем јутра

Безгласна

.

Гледам ветар како се

Хвата у коштац

.

Са искрама дана

И плешу у мистичном

Кругу

.

Чекам месец и звезде

Да ми покажу пут

До рађања новог свитања

.

Корачам кроз росну ливаду

Покрећем своја једра

.

Уздижем се до

Поспаног облака

Милујем га

Латицамасунца

.

Дајем светлост и топлину

Очима мојим

Срце пуним радошћу

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s