Драган Максимовић: Гусле моје миле!
Пробуди ме звук гусала,
Што на моме зиду стоје,
Познату ми пјесму гуде,
Најмилије гусле моје.
.
Разлијеже се звук около,
Све се чује до крај села,
Од трептаја струна њених,
Одлијежу брда бјела.
.
Срце ми се цепа моје
Узаврела крв у телу,
Од гусала, њеног гласа,
Пробуди се све по селу.
.
Мили Боже шта се збива,
У поноћи дома мога,
Не могу ја доћи себи,
Од гусала зова тога.
.
Обасја ме нека светлост,
Приказа се мило лице,
Василија Острошкога,
Урезано у Литице.
.
Светитељу ти Острошки,
Што ми Срце ноћас гану,
Појави се у дом овај,
Да залечиш нашу рану.
.
Обасја ме светлост твоја,
Насмијано твоје лице,
Светитељу ти мој мили,
Што ме гледаш са литице.
.
Благост нека у том трену,
Озари ми моје лице,
Гусле гуде не престају,
Сад још јаче оне јече.
(Скраћена верзија)