Лабуд Н. Лончар: Дођи ми


Дођи,

Дођи ми.

Дођи ми једном у постељу

И понеси мјесец међу дојкама,

Крила шарених птица,

Жубор бистрог потока,

Шаку јагода,

Откос пшенице,

Давно казану лаж,

Стидни осмијех и

Оловку за цртање лептира

По трбуху.

Облутак са прегршти

Лабуђег перја за под јастук.

Ливаду под пазухом,

Стопала мека

И срце што дивље куца…

Само у постељу

Немој донијети

Пјесму птица

И мирис јутра

Јер често са собом носе —

Мирисе умирања…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s