Лабуд Н. Лончар: Дођи ми
Дођи,
Дођи ми.
Дођи ми једном у постељу
И понеси мјесец међу дојкама,
Крила шарених птица,
Жубор бистрог потока,
Шаку јагода,
Откос пшенице,
Давно казану лаж,
Стидни осмијех и
Оловку за цртање лептира
По трбуху.
Облутак са прегршти
Лабуђег перја за под јастук.
Ливаду под пазухом,
Стопала мека
И срце што дивље куца…
Само у постељу
Немој донијети
Пјесму птица
И мирис јутра
Јер често са собом носе —
Мирисе умирања…