Лука Црвенковић: Жичани јањичари


Коња више нема.
Узвици су неми.
Само се по губитку светла осете.
Љубити се може,
Ратовања сакривена.
Узбуне нема.
Јахачи су у дому одавно.
У кутку малог мозга,
Сви заједно дремају.
Деца већ су нуђена,
Свим разним владарима.
Дом светли јаче него сунце
Иза великог брда,
Иза немих вапаја незбринутих Мајки.
Традиција грозна, проклетством научена.
Препознаће се кад се једном,
Ако се врате.
Препознали су се и раније.
Клекнули.
Плакали.
Чезнули.
Промрзли.
Око себе погледај, ту се види радост.
Ту им је и крај, лопова и клетви.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s