Илија Зипевски: ГОР – РОГ


Настављам да обрађујем палиндроме – речи које се читају двосмерно а којим србски језик обилује, користећи се Азбучним Колом Године. Наиме преко Азбучног Кола Године или азбучног низа можемо код палиндрома наћи правило које идеје те речи представљају када се читају у једном смеру азбучног низа а које идеје представљају када се читају у супротном смеру.

Доњи полукруг азбучног Кола (плаве боје) представља Небо относно Дух док горњи полукруг (црвене боје) представља Земљу относно Тело. То значи да она реч која је обликована словима у смеру Године, от зимске краткодневнице ка летњој дугодневници преко пролећа (обрнут смер казаљке на сату), от АЗ ка УК – означава појаву која са Неба силази на Земљу, док иста та реч читана уназад, от УК ка АЗ означава појаву која се са Земље уздиже ка Небу.

ГОР – РОГ

ГОР или гора, горе је старо име за Сунце. Сунце је горе, оно гори, кретањем својим описује време (хора, ура, hour) и наравно светли (ор – светлост на хебрејским, ореол, аура). Гор као име Сунца проналазимо у облику Хорс код Словена (Кијевски пантеон), у облику Хорус (Херу, Ор) у Египту и у облику Кур (Кхур) у Персији. Дакле ГОР је име Сунца које спушта своју светлост отозго, са Неба на Земљу. РОГ је обрнути принцип – шиљата кост која расте у вис – издиже се са Земље ка Небу. Јелен је у античком свету сматран за свету животињу управо због својих рогова који се величанствено издижу и гранају ка Небу. Стога јелен у нашем језику носи једно от божијих имена (Ел).

Слова Г и Р налазе се у Колу Године водоравно једно преко пута другог. ГЛАГОЛИ је треће слово от почетка а РЦИ је треће слово от краја. ГЛАГОЛИ и РЦИ представљају близке идеје ГОВОРА и РЕЧИ. Оба слова налазе се у речи ГРЛО (горило). Близкост речи ГОР – РОГ са  ГРЛОМ и грленом чакром као трећом умном чакром које припадају небеској сфери, можемо повезати са близкошћу речи ВИД – ДИВ са чеоном чакром ВИД – другом умном чакром небеске сфере. И ВИД и ГОР имена су Сунца а њихова веза са чакрама у човековом телу могу нам открити да су та два имена некада означавала различите ликове Сунца относно различите изразе сунчеве енергије. Док је ВИД сунчева светлост која је се отражава о човеково око као људски вид (али и унутарњи вид чеоне чакре), ГОР које је у етимолошкој вези са грлом може значити сунчев звук относно реч. Реч Сунца – Сина Божијег била би ГРМЉАВИНА и ГРОМ. Сунчев звук у људском искуству не може бити ништа друго до звук грома. Док је ВИД сунчева светлост – сунчево око – сферно тело Сунца (Световид) које гледа-светли на све четири стране света, ГОР је могао у давна времена да означава негативно наелектрисани простор између Сунца и Земље који проузрокује електрично пражњење у виду муња, грмљавине и ударе грома. Ипак, на основу свег предања знамо да улогу громовника као што су Перун (Св Илија), Индра или Тор никада није носило божанство по имену Гор, Хорс или Кур. Међутим ако узмемо у обзир петла као животињу која најављује излазак Сунца и која симболизује Перуна (петао се жртвује на ИЛИНДАН) а чији назив на старословенском гласи КУР ствари почињу да долазе у везу. Петао најављује Сунце гласом из ГРЛА ричући КУКУРИКУ. Петлова креста облика је попут храстовог листа и оба облика симболизују ватру сунчевих зрака. Ако узмемо да је слово К изворније у облику КУР у относу на Г и ГОР онда видимо да у Азбучном Колу Године период от слова К до слова Р тачно обухвата период силазне путање Сунца која почиње са временом Перуна (ПЕРУНДАН относно ИЛИНДАН пада отприлике месец дана након дугодневнице на улазком Сунца у знак Лава) – време летњих олуја, кише и грмљавине, а завршава се на почетак зиме (РЦИ) када Перун сасвим залази у подземни свет (знак Шкорпиона). То је дакле КУР, ГОР – ПЕРУН ГРОМОВНИК кога отликују ГОРДОСТ и КУРАЖНОСТ.

У Персији Сунце (Кхур) је представљано као Лав. Такође знаком Лава (август) у астрологији влада Сунце. Лав, као краљ животиња (Сунце је владар над осталим планетама Сунчевог система) наликује Сунцу и по ГРИВИ која се изједначава са представом зрака сунчеве светлости. Лав по свом УРЛИКУ и РЕЖАЊУ такође је представа је небеске грмљавине и грома који настају под дејством Сунчевог ветра. Лав има жуту длаку и углавном живи у топлијим пределима где је Сунце једнаком јачином присутно током целе године.

Дакле Сунце има више видова свог испољавања – различите принципе изражаја своје енергије. То су светлост – СВЕТОВИД (ВИД – чеона чакра), звук или реч у виду грома – ПЕРУН (ГОР – грлена чакра) и најзад топлина – ЖАР относно ЈАР, ЈАРА – ЈАРИЛО (ЖИВОТ – желудачна чакра).

лија Зипевски, АзБукВеда, петнаести наставак)

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s