Виле, некада и сада


Митови о вилама су део фолклора свих народа а  нарочито  код Келта и Словена. Виле су лепе девојке, обдарене чаробним моћима. Рађале су се из росе или  цветова.

Оне су вечно  младе, бујних коса, до појаса дугих, и  често у белим прозрачним хаљинама. Из косе, не сме им нестати ни једна једина влас јер онда умиру или мењају свој облик.

Вила се може контролисати једино ако јој ко украде окриље  (јер имају крила)  и тада  вила постаје жена ономе,  ко га је од ње сакрио. Међутим, дође ли до својих крила, вила нестаје и никада се више не враћа.

Живе виле у близини пећина, извора, поред река, језера, по облацима па се стога разликују виле језеркиње, планинке, облакиње…. Носе поруку земље на којој обитавају.

Места где су виле играле, певале, купале се, народ је називао „Вилин извор“, „Вилине воде“ и сл.

Јашу на коњима, на јеленима, веома су добре ратнице упркос своме нежном изгледу јер кажу.  да се земља тресе када се виле боре. Добро баратају луком и стрелом и гађају  њима оне који би их што увредили.

Када би се људи нашли у каквој невољи оне би помагале, видале ране, побратимиле се са људима (пр. Марко Краљевић и Вила Равијојла). Какве би биле према људима зависи од дела људи.

Често би дојиле децу смртника чиме би, веровало се, та деца добијала натприродне моћи. Из овога веровања проистекло је и ,,братство,, по млеку.

Данас. вилама би се сматрале девојке и жене, које у друштву заустављају дах својом појавом, имајући у виду лепоту, физичку и унутарњу.

То су жене које вас увек нечему могу подучити, лепом причом орасположити, осмехом вам лице обасјати.

То су жене које за собом остављају добро расположење, наду у бољитак.

То су разбуђене жене, свесне дарова које могу дати себи и другима.

То су оне, које често уместо вас ураде нешто и за то им не треба ваша захвалност.

То су оне које својим „чаробњаштвом“ учине, да из ваших душа одлети туга, и да се ваша срца напуне радошћу.

Ако пожелите, пронађи ћете и Ви  своју бајковиту личност, затрпану негде дубоко унутар Вас, иза седам тешких врата, иза седам високих гора, иза седам стотина хиљада туга и суза! 

КРЕНИТЕ И ЖИВИТЕ – СВОЈУ БАЈКУ!

.

Приредила Верица Стојиљковић

Извор -Стари Словени и још понешто однекуда …одасвуда..

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s