Пословице среза драгачевског (3)


Добра овца много не блеји, али вуне доста даје.

Паде Плива у Врбас, па изгуби и свој глас.

Што во буче, за рогове баца.

Толики јед из њега избија, да га змија окуси – цркла би.

Празан трбух не слуша придике.

Буди хитар чути, а спор говорити.

Са туђег ата, на сред блата.

Ћути кад не треба говорити, говори кад не треба ћутати.

Боље знање но имање.

Младост не тражи, она узима.

Ко хрче – не срче.

Јануарска киша годину попиша.

У фебруару прашина, у кошевима шашина.

Не врши нужду око куће – можда ћеш је и сам нагазити.

Без невоље нема богомоље.

Што се за годину мучила, све под пазух згучила.

Одело чувај кад је ново, а образ и када је стар.

Лети се посла прихвати, па ћеш за зиму имати.

Бели снег и црно сено поједе.

Прво кончај па теши.

Жену просеј и на ретко и на често сито.

Будала се на Божић наједе сира, па не може печења.

Кад те питају говори: ако су ти везали пупак – нису језик.

У сваки ногоступ ногу не стављај.

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац, Гуча

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s