Драгош Павић: Мисао у годовима
Да ли су слика, икона, опомена,
истина ил варка, глувоћа безнађа,
случајни вез од искона,
па се у годовима слојевито слаже
у времену од Микеланђела и да Винчија.
.
Да ли изроди народ оплодише,
јер погибељ означи пољубац
а трнци гтлогови славе крвави пир,
а он ће понети смрт на леђима
са молбом за опрост с неба
да земљи подари мир.
.
Златници још увек трају
за векове и покољења
да би били моћни да купе, умноже,
раскрваре незарасле ране.
.
Ал’ звезде судбински трепере,
А ми ћемо састављати дланове
Молбене, да нас заодене,
Кад молба плине у небеске висине
С питањем “Кво вадис домине“.
Д.П: Збирка – “Дубоки корени“