Марина Ивановна Цветајева


Из камена је неко саздан, из глина,

А ја се сребрим, пун сјаја!

Са делом – издаје, с именом – Марина,

Ја – смртна пена морског краја.

.

Створени из плоти, саздани од стена –

Вама гроб и плоче још к томе…

У крстионици сам морској крштена,

Разбијана у лету своме.

.

Кроз сваку ће мрежу и кроз срце свако

Самовоља моја да плави.

Мене – видиш косу распуштену тако –

Од земаљске соли не справи.

.

О гранитна ваша ломећ се колена

Са сваким васкрслим валом!

Да живи пена, весела пена,

Висока над морским жалом!

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s