Марина Ивановна Цветајева
Из камена је неко саздан, из глина,
А ја се сребрим, пун сјаја!
Са делом – издаје, с именом – Марина,
Ја – смртна пена морског краја.
.
Створени из плоти, саздани од стена –
Вама гроб и плоче још к томе…
У крстионици сам морској крштена,
Разбијана у лету своме.
.
Кроз сваку ће мрежу и кроз срце свако
Самовоља моја да плави.
Мене – видиш косу распуштену тако –
Од земаљске соли не справи.
.
О гранитна ваша ломећ се колена
Са сваким васкрслим валом!
Да живи пена, весела пена,
Висока над морским жалом!