Велика Томић: Оловни ратник


Тебе се често сетим

кад утихне песма моја.

Да ми је бар у те жице

баршуна глас, музика твоја.

.

Ја мерим време на пре и после тебе.

Ти си ушушкавао душу

терао студ да не озебе.

.

У очима све смо жеље крили.

мигом на горе и већ на небу били.

Тада као и сада, дупло те пожелим.

.

Узбуркам срце да му чујем хук,

уместо њега набрекне језик,

оловни ратник и настаје мук.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s