Велика Томић: Оловни ратник
Тебе се често сетим
кад утихне песма моја.
Да ми је бар у те жице
баршуна глас, музика твоја.
.
Ја мерим време на пре и после тебе.
Ти си ушушкавао душу
терао студ да не озебе.
.
У очима све смо жеље крили.
мигом на горе и већ на небу били.
Тада као и сада, дупло те пожелим.
.
Узбуркам срце да му чујем хук,
уместо њега набрекне језик,
оловни ратник и настаје мук.