Звона…

Крећи се селе, крећи се брате,

Оче и мајко, звона нас прате!

..

На пут се спремамо, не знамо куда,

Око нас пустош, помор  свуда.

..

Празно  село, Оставише они,

Само две три куће, ове у колони.

.

Спаљено све је! И куће и  врата,

Осташе да куцају казаљке сата.

..

Ој село родно!

Остављамо тебе, на милости не милост,

Злотвору своме,

.

Родна ми грудо, огњиште моје,

Идемо негде, не знамо куда,

Да дом други, свијемо себи,

..

А једног дана, када Бог одлучи,

Родна нам грудо, враћамо се теби!

..

А до тада,

Не дај  Грудо, корову израсти,

Брани се сама, нека те злотвор,

Посећи не може,

..

Вољена моја,

Од корова грано!

Звоните звона, звоните јако,

Нека вас чује, Метохија цела,

Сва брда твоја, потоци,реке,

Родне њиве, и наша прела.