Драган Максимовић: Звона


Звона…

Крећи се селе, крећи се брате,

Оче и мајко, звона нас прате!

..

На пут се спремамо, не знамо куда,

Око нас пустош, помор  свуда.

..

Празно  село, Оставише они,

Само две три куће, ове у колони.

.

Спаљено све је! И куће и  врата,

Осташе да куцају казаљке сата.

..

Ој село родно!

Остављамо тебе, на милости не милост,

Злотвору своме,

.

Родна ми грудо, огњиште моје,

Идемо негде, не знамо куда,

Да дом други, свијемо себи,

..

А једног дана, када Бог одлучи,

Родна нам грудо, враћамо се теби!

..

А до тада,

Не дај  Грудо, корову израсти,

Брани се сама, нека те злотвор,

Посећи не може,

..

Вољена моја,

Од корова грано!

Звоните звона, звоните јако,

Нека вас чује, Метохија цела,

Сва брда твоја, потоци,реке,

Родне њиве, и наша прела.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s