Илија Зипевски: Мислити


Слово М у Азбуци носи назив МЫСЛИТИ.

Слово МИСЛИТИ се относи како на поље људске заједнице – дружења, разговора, уживања и забаве, тако и на заједничко поље  људског духа који се испољава кроз (заједничке) мисли.

Словолик М је састављен от два Л (ЛЛ = М) относно два удружена слова ЉУДИ што говори да оно представља заједницу људи (МИ – СЛИТИ). Суштина слова МИСЛИТИ садржана је у основи МИ (МЫ) – то је идеја заједнице и прво лице множине. Словолик М је представа таласа воде (МОРЕ) али и можданих таласа (МИСЛИ). То је треперење или таласање пра-твари МАТЕРИЈЕ која у духовним наукама носи назив воде (сва твар трепери – таласа). Ово потврђује и идеја слова М у хебрејском алефбету где носи назив МЕМ и означава воду. Сви МИ потекли смо из воде МАТЕРИЦЕ и сачињенимо смо от воде – пра-твари от које је настао сав свет – на старослвенском МIР или СвеМИР. Прва заједница у свести новорођенчета и прво МИ се относи на заједницу са МАЈКОМ. Прву реч коју изговарамо по рођењу је глас настао спајањем усана као МА относно МАМА – наше материјално извориште. Прва храна је мајчино МЛЕКО. Што се тиче воде у нашем језику она произилази такође из основе МИ као МИТИ, УМИТИ, УМИВАТИ,  али и МОЧА, МОЧИТИ, УМОЧИТИ, МОКРО. Ово наводи да је основа МИ некада означавала воду јер се водом МИЈЕМО (МИ – МИТИ – МИВАТИ) и која је близка основи ЛИ (ЛИ – ЛИТИ – ЛИВАТИ) јер вода и ЛИЈЕ.

МИСЛИ садрже такође основу ЛИ као ЛИТИ попут слова ЛIУДИ, као МИ-С-ЛИ-ТИ. МИСЛИ су најфинији облик материје. МИСЛИ јесу вода (као што је и сва материја треперење – талас) – оне извиру из пра-твари звука ОМ (WM) као најгушће треперење относно таласање материје. МИСЛИ су океан УМног живота – МРЕЖА између наших УМова и како ћемо видети убрзо – заједничке су. Смирење МИСЛИ нам долази отозго кроз МИЛОСТ а људи у заједници љубави се МИЛУЈУ и МАЗЕ. МАСТ такође клизи, ЛИЈЕ као и све што је течно, МОКРО, што се МАЖЕ.

Сви Људи (са великим словом јер нису сви наизглед људи и људи) планете Земље – њихове душе, потичу от једног Духа (Свевишњег Бога) или гледано са Земље налазе се под покровитељством једног Духа. Тај Врховни Дух можемо именовати и као Род јер по Њему смо сви МИ духовно (а потом и телесно) сродни. У духовној науци овакав појам духа носи назив и егрегор. Из Једног Духа произилазе сви остали духови из којих извиру отређене групације Људи које имају отређене заједничке склоности, предодређености, менталитете, осетљивости, занимања, дарове, идеје итд. Из ових групација даље се издвајају духови близких људи који се друже, чланови су неке групе, породице или из неког другог разлога проводе дуже времена заједно. Најзад из ових мањих групација издваја се јединствен лични дух сваког појединачног људског бића.

Чуло људског духа относно ума су мисли. Оне су чуло попут вида, слуха, додира итд. Мисли ми не стварамо већ их очитавамо из посматране стварности. Оне се у нашем уму (духу) очитавају – ми их из стварности примамо као што оком примамо светлост којом видимо свет или слухом звук којим чујемо стварност. Мисли су наше относно јединствене и изворне у оној мери колико су освешћене. Квалитет и моћ мисли зависи от учесталости треперења можданих таласа а оно опет зависи от освешћености мисаоног тока.  Без присутности свести мисли се механички појављују једна за другом у хаотичном току асоцијација и понављају у готовим образцима. Несвесне механичке мисли су већ осмишљене от стране предака, то су већ испричане приче и добро познати клишеи. Ми својом вољом можемо да усмеравамо мисли (Гурђијев је то називао активним мишљењем а то је и сазрцање) или пак да  управимо своје биће отређеним напорима воље да га подесимо на пријем квалитетнијих, чистијих, изворнијих (оригиналнијих) и исправнијих (истинитијих) мисли (променом учесталости можданих таласа). У супротном оне се у нашем уму дешавају саме от себе, независно от наше воље и долазе са разних страна и из разних сфера утицаја – углавном као готови образци. У 95% случајева, просечан човек скоро да нема никакав утицај на своје мисли. Он сматра да све што помисли долази његовом вољом и то је највећа заблуда. Сматрајући све мисли као своје доживљава их лично а с обзиром да нема вољу да их контролише постаје њихов роб а затим и роб осећања које оне покрећу. Иако мисао предходи осећањима, осећања имају много већу снагу и када су једном покренута ствари је тешко преокренути. Зато су могуће разне манипулације лукавих нељуди управо преко мисли (мисли које постају уверења покрећу осећања) које све чешће сведочимо у савременом свету. Најделотворнији алат за то су МЕДИЈИ.

Мисли дакле долазе из Духа или се у духу (уму) појављују – оне су духовно чуло. Унутар једног духа појављују се исте или сличне мисли. Зато људи који су под покровитељством истог духа (душе им извиру из исте или сродне духовне енергије) имају често истовремено исте мисли, слично размишљају и имају сличне или сродне идеје. То се најчешће испољава код складних парова али и било које друге близке и духовно усклађене скупине људи – људи који проводе време или живе заједно (МИ). Заједнички дух више бића је очигледан код животиња – код јата птица рецимо. Птице често без икаквог „договора“ праве тако међусобно усклађен лет на небу или полећу истовремено и изненада да је то стварно задивљујуће. Код људи се ово исто дешава само што можда није тако очигледно. Људски несвесни покрети су такође међусобно усклађени и то може пажљивим посматрањем лако да се увиди.

Заједнички дух отређене скупине људи је у старом свету изједначаван са богом. Зато је сваки народ, свако племе па и свако домаћинство имало свог бога – свог заштитника – духовни егрегор који храни. Относ између људи и богова относно духа је двосмеран. Из духа се слива у људе (духовна раван претходи телесној) и тај доток се често популарно назива наше „више ја“. Наше духовно ја или ПРА АЗ слива у наше људско ја – АЗ, светлост – податке (Славу МИ-СЛИ) који су нам потребни а на нама је да будемо отворени за то. Зато су понизност и „дух скрушен“ относно мир и тишина тиховања и молитве суштина пријемчивости Богу (алфа стање можданих таласа). „Нека буде Воља Твоја“. За проточност и слив духовних енергија потребно је да будемо ПРА-АЗНИ. Крути и егоистични људи који „све већ знају најбоље“ себе отсецају од таквог дотока и њихов бог стога слаби. Они су фигуративно речено слепци. Они сами себе својим незнањем отсецају от Бога.

Такође човек својим свесним напорима (активним мишљењем) и подвизима враћа Славу Богу – својим делима на Земљи надодаје свом духовном егрегору што се преноси на потомство. Он преображава дух свог рода – уткива у њега нове образце или поништава оне погубне. От таквих дела и подвига имају корист сви који се налазе у датом духу или другачије речено: који славе истог бога. Сваки подвижник – прослављени појединац постаје по смрти својој веза својим сродницима између Неба и Земље. Зато се ти преци славе. Но сада смо већ загазили у поље СЛОВА.

Заједништво мисли се огледа и у појављивању исте идеје или истих струја и покрета независно и истовремено на различитим местима земаљске кугле. То све долази от Духа (слива се отозго) јер ПРАВ као и НАВ претходе ЈАВИ. Зато ПРАВ прави стварност (слив МИСЛИ) а ми ПРВО сНЕВамо пре него што било шта НОВО материјализујемо. Зато можемо рећи да је ПРАВ поље духовности (врховни поредак) док је НАВ поље магије (ја могу).

Слово МИСЛИТИ у Азбучном Колу Године стоји у посебном относу са словима РЦИ, ГЛАГОЛИ и ЅИЛО. Оно што мислимо то говоримо (Г), рчемо относно казујемо (Р) и снагом УМА (М) надилазимо телесну пожуду (Ѕ).

лија Зипевски, АзБукВеда, деветнаести наставак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s