Вукица Морача: Две Заваде и два брата


Била једном два краљевства, славна и јака, која су водили два брата, Јакослав и Снагослав. Велика земља, плодна и родна, шума и гајева док ти поглед сеже, пуно животиња и свакојаког растиња. Лепота на сваком кораку, а добри и вредни људи у сваком насељу. У краљевствима су цветале школе, било је пуно уметника, наука се развијала невиђено. Једном речју Божија имања. Слабо је било завада и кавги, све се решавало мирним путем и уз праштање.

Тада се одједном у краљевству светлог краља  Јакослава, појавио неки свештеник Завада. Где год би дошао избијале су туче и немири. Становници су зазирали од његових проповеди и савета, али је он упорно ишао и завађао све кога је могао. То дојаве краљу и он одмах посла војнике да га приведу. Паде он на колена пред краљем, слаткоречив и пријатан, како га је неко већ створио, и смишља даље преваре и лукавства. Краљ му строгим гласом рече: „Чујем да ми завађаш народ. То је код нас строго кажњиво. Казуј ко те послао овамо и зашто.“ Овај се не диже, већ и даље клечи, па тихим гласом, да омађија све около, проговори: „Светли краљу, највећи од свих, дођох да видим ово сјајно краљевство јер вас прате приче о лепоти, доброти и сверазвоју. Желео сам и ја да то видим, јер је код нас све мрачно и зло.“ Краљ је већ омекшао па му упути ново питање: „Па зашто онда завађаш људе и тераш их да се боре. Добио си свуда безплатан смештај и храну, сви су те лепо угостили, а ти тако враћаш.“ Завада и даље клечи, па опет оним чудним, успављујућим   гласом рече: „Сви су били добри према мени. Хвала им. Само људи овде не воле да чују истину. Кад им кажем шта за кога прича брат или сусед, они одмах крену у борбу. Ето, кад бих којим случајем, теби светли краљу рекао да твој брат Снагослав, прича лоше о теби, твојој жени и твојих пет синова, ти би одмах кренуо у бој против њега.“ Краљ се мало замисли, а онда погледа своје дворјане који су сви заспали и попадали по сали  за пријем. Одмах му нешто би сумњиво, али ништа не рече. Поред њега је још једино неуспаван стајао витез Правдољуб. Краљ се окрете, те рече: „Витеже одведите свештеника да се одмори у нашим тамницама.“ Тако и би.

Истовремено код краља Снагослава, исто дошао неки монах Завада и проповеда љубав и жртву. Али где год крочи сеје мржњу и страх. Сељани се више не окупљају, чим се смркне затварају се у куће, а неке тамне сподобе пустоше земљу. Иначе, то је велика земља, плодна и родна, шума и гајева док ти поглед сеже, пуно животиња и свакојаког растиња. Лепота на сваком кораку, а добри и вредни људи у сваком насељу. У краљевству су цветале школе, било је пуно уметника, наука се развијала невиђено. Једном речју Божије имање. Слабо је било завада и кавги, све се решавало мирним путем и уз праштање.

Дочује то краљ и пошаље гарду да доведу тог монаха. Он одмах паде ничице пред краља, сав скрушен и понизан. Краљ га громогласно, оштрим гласом упита: „Монаше откуд ти у овим крајевима. Чујем да свуда сејеш мржњу и страх. Зар те народ није лепо дочекао и погостио?“ Монах започе тихим успављујућим гласом: „Сви су били добри према мени. Хвала им. Само људи овде не воле да чују истину. Кад им кажем шта за кога прича брат или сусед, они одмах крену у борбу. Ето, кад бих којим случајем, теби светли краљу рекао да твој брат Јакослав, прича лоше о теби, твојој жени и твоја три сина и три кћери, ти би одмах кренуо у бој против њега.“ Краљ се замисли и погледа у дворјане, а они залегли где се ко нашао и спавају омађијани дубоким сном. Види он да ће бити белаја, те се окрете свом верном витезу Светлоправу и рече: „Одведите монаха доле у одаје и постави стражу само од витезова. Затвори сва врата и прозоре и прати шта се дешава.“

Међутим монах, као и онај лажни свештеник, имају јаку магију те су омађијали све дворане. Сви су навалили на краља да одмах крене у поход против брата, јер он ружно причао о њиховом светлом краљу.  Исто тако и у другом краљевству. Не могаше краљеви да се одбране од саветника и улизица, да се крене са војском у рат. И тако краљ Јакослав објави рат брату, сакупи војску, али поведе испред свих коњаника, копљаника и пешадије и оног монаха. Исто тако и краљ Снагослав, сакупи војску, своје витезове и пешадију и крете у рат. Али испред свих њих иђаше вајни свештеник. И дођоше они на бојно поље које се звало Праведник. Једна војска наспрам друге, развили сви бојне редове, уперили копља и стреле, а витезови се ухватили за сабље Србославке. Краљ Јакослав махну свом брату да иступи. Снагослав одмах крете и на сред поља. Њих двојица у златним оклопима, са чувеним сабљама и бодежима, кацигама  и штитовима се гледају.  На сваком штиту крст и четири оцила, а испод златним словима испис „ко неће брата за брата, хоће туђина за господара“. Онако високи и стасити, искусни ратници, али и праведници, загледаше се у оне штитове. Краљ Снагослав први скиде кацигу, а онда и краљ Јакослав. Погледаше се и све им би јасно. Позваше оног монах и свештеника испред њих. Краљ Јакослав рече: “Помолите се вашем богу, ко год да је то.“ И замахну сабљом те посече лажног свештеника, а краљ Снагослав уради исто са наводним монахом. Браћа се изљубише и загрлише и одоше свако свом столном граду, са обећањем да никада нико не може да их завади. А како би то пренели и својој деци, они ће одрастати пола године код једног, а онда пола године код другог краља. И тако и би.

Светом шета и промиче много зла и пакости. Али, ако човек има светло срце и добре мисли, увек их разоткрије. Иначе, цео свет би стално био у лажи и ратовима, а то ни једна добра и праведна душа не жели.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s