Илија Зипевски: Сунце


У оку ватрене зенице

Од краја до краја, равно из центра

Светлост ме разапиње

.

У бескрајно плаво се разлажем

Таласи – прсти, служе сврси

И дивна музика настаје

.

Више не познајем корене

Идентитет престаје

Слободан сам

.

Да будем шта желим,

Да будем, да јесам,

Све оно што јесте,

Ко год да јесам

.

Изван кавеза сваке

Идеологије

Слободан сам

.

Да будем грешник,

Да будем светац,

Да затворим круг

И кренем из почетка.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s