Кито Лоренц: Бојење ускршњих јаја


Могли бисмо вечно

седети и фарбати ускршња јаја.

Перо, восак и пламен – митски

реквизит, нијансирање боја попут лука, попут

траве, из коре

филтрирано црнило, цеђена зелена –

чарамо, хитро у рукама

окрећемо прајаје елементарно, означујемо тачкасто

са импулсима полутар јаја,

ланчамо серије редова вучијих зуба

меридијално, засењујуће компасне игле,

на магичном пољу,

ка половима, где розете

сунца двоструко зраче пред

нашим очима, зачаране мистеријом

ствараоца што повлачи перо,

миријада предака земљорадника. Тако

успостављамо враћање времена,

равнотежу генерација,

пропорцију историје,

круту хармонију света

(вукови не треба да дођу

сунца нек нам сјају) –

а тада долази оно што је једино разумно:

Лупамо их за Ускрс, тај

фетиш демонског култа из каменог доба,

скидамо са њега ону лепу љуску,

и варимо садржину.

А тада чудан преображај –

васкрсавање јајета:

Срце нам жестоко куца о ребра,

у грлима задржавамо кукурекање,

веселије напуштамо љуске јајета

а незрели, прснемо

у познати ускршњи смех:

Не изгледамо ли као испиљени из јајета –

ми, једина божанска клица у јајету

под сунцем, са кљуном ракете већ

пробијамо љуску неба

човечанство гмиже из јајета.

Поезија Лужичких Срба; Приредио Предраг Пипер

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s