Драгош Павић: Мутнина живота


Колико ћеш летети док се не замрачи

и настане смирај за живот

коме је лепота понуђена да се чува,

воли, расцветава, маштом оплови,

гнезда направи,

или донесе чемер суноврата,

дангубан, љубави лишен

Чести облаци, каткада сурово сиви,

али и небеско румени,

носе и мутнину али

и позлату и бистрину

Живот је широколист јер је

велики мајстор држао

и длето и кист.

Док око себе гледаш у сликама,

отровно биље отпадом времеплова

надутост твори и мисао жари,

животну опорост горчином прави.

Кад време окује простор,

све безгрешне наде отрезне се

и светлошћу превазуђо говор

који се у самоодбрани чемерно прене.

А онда нагрну гавранови

Да из дубине мисли поваде семе,

Наруше китњасте људске двери

И закопају разбуктало време.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s