Милорад Максимовић:Црна магија и Бела спознаја


 

Једног дана ћеш се пробудити и рећи – Доста.

И неће бити вриска нити ларме већ ће твоја одлука одјекивати кроз универзум. Тада ће се по први пут тамни уплашити јер ће одједном постати свесни да се управо Свемир обликује тобом. Црна магија је била и још је као копрена бачена на све. Сред бела дана цео свет је омађијан њом да не види и не чује поред очију и разума.

Ко једном спозна ово – вео магије нестаје.

Сви око тебе су омајани. Сви. Чини су бачене на свет.

Зато поглед у Сунце сада! Упиј моћ звезде и погледај унутрашњим оком на унутрашње Сунце и мрену са очију скини.

Она више нема снагу јер ти си Сунца син и бела кћер Звезде живота.

Устани. Живи.

.

Немам више речи за тебе.

Узео сам последњу кап истине

из велике боце небеске

и утолио жеђ, не своју.

.

Стихотворе разни а да и не знаш за то.

Светове навлаче преко очију,

да заборавиш како те је мајка дојила

и место млека ти давала истину.

.

Занемари мисли што се роје

и питања густа као Тајга Руска

заустави дах на трен.

Да чујеш како куца срце.

.

Копрена је тихо навучена свима.

Омаја која свебићу гаси сне.

На белини дана та огромна плима

Црна Магија бачена на све.

.

Да мреш на живо

а да мислиш како живот диван је…

Да љубиш и ствараш и срца дираш

а све да иде у црне одаје.

.

Касно је, касно је, касно…је.

Глас као ехо негде у ума празнини,

велики холови што чувају блага твоја

су спремни да буду похарани.

.

Песник је једном добио истину

да тврд је орах воћка чудновата.

Из те све-мирне хале живота

никада не гасне пламен и лепота.

.

Она те буди нежно и смело.

Она те љуби у мокро чело.

Она ти снове баштама рајским води.

Она те грли, она те воли.

.

Јер лепота је ћерка Љубави.

Додир њен потпуно оздрави.

Глас јој је нечија песма и

сред планине кад жуборе потоци.

.

Она је прошла мисао о будућем

У дворишту твојем стара чесма…

што неко је постави ту.

Севап је…да имају деца воду сву.

.

Истина је друга ћерка Љубави.

Она сред тебе пламен разгори

толико јако да сводове небеске пали

и све омаје тера у бездан на јави.

.

А Љубав?

То је Творца моћ.

Не да се описати нит ичим везати.

Не можеш од ње никуда бежати.

.

Она је сред Јаре Јарила,

Сунца живота – за све марила.

Она скида ту свеопшту копрену.

Она лечи душу рањену.

.

И пред очима свих што виде.

уклања црну магију свима.

Она те буди да будан будеш

Да коначно једно са Творцем…

.

Да прогледа око и…

.

Ма шта да ти кажем више,

Гледај – живот у теби би!

 

Извор: Звезда Род Zvezda Rod

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s