Димитрије Николајевић: Одкако је птице памте (3)
Она је поскакивала из сваког мога ребра
И мамила мој недоход, моју усну
Згрчену у змију иза свих ћутања.
Она је бежала испред моје сенке
Коју је остављала моме великом сну
Између рођења и смрти,
Између блискости
И недокучивих даљина,
А дању ме потуцала од крика до мука
И свирепо волела.
:
Велики србски песници
Д.Н: Збирка – “Изабране песме“
Фото: Тања Николајевић Веселинов