Велика Томић: Азган девојче
У чашку кобра гу жмије,
а прсти како мравке трепкав.
Кој ми гу вика азган да бидне,
те ака по месечину.
.
И саге, овој мменче
осети д`је жена.
Како огањ крв гу настану
дамар гу чука на азган вену.
.
Сиђимку за гушу врзала,
маје се по т`мнину.
Пуце сс јелече откину.
Фирав гу груди, све ме стра`
ће се смејев људи.
.
Викам гу да си улегне
на меко троњче да легне.
Сс капке ће гу мијем,
тај азган д`гу разбијем.