Радица Матушки: У погледу име


Ноћ промрзло зебе и задрхти грање,

узалудно штити прерано листање.

Склупчали се птићи у маленом гнезду,

Месец заљубљено пригрлио звезду.

.

Ту иза облака и пахуља белих,

од погледа наших фебруар их дели.

Пригрлим те чврсто мислима уз себе,

док бесне даљине од мене до тебе

.

Уплићу се у мени природа и варка,

зимски дани велики ко Нојева барка.

Чекајући пролеће с надањем се срећем,

застане ли секунда, сат ћу да разнесем.

.

Хоризонти гореће претворени у чежњу,

што су дани дужи створе већу тежњу.

Помрачина игра се стварајући сену,

жмурке, јурке, сакри сан за ме’ зачуђену.

.

Сунашце је уснило јутра пуна мраза,

тик ту поред ока наста нова бразда.

Загонетни простор, вечност пуна жара

исписују твоје име, душе огледала.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s