Бајка – Златокоса


Некада давно, живели су муж и жена. Дуго су и узалудно желели дете. Напокон се њихова жеља испунила. И док су дани полако пролазили, мајка је седела поред прозора и посматрала прекрасну башту. То је била башта зле вештице.

Једног дана, жена је приметила леју сочног, зеленог мотовилца. Пожелела га је и затражи од свог мужа да јој га донесе, како год зна. Ноћу, да га зла вештица не види, муж кришом набра пуну корпу мотовилца. Жена се обрадова и брзо га поједе и одмах се боље осећала.

Муж је кришом, ноћу, поново сишао у вештичину башту. Одједном, пред њим се створи бесна вештица. Викала је, претила, а човек јој је испричао о жељи своје жене, о детету које очекују и молио је за милост. “Кад је тако – она рече, – мотовилца можеш да понесеш колико желиш”. Али му рече да јој заузврат мора дати дете кад се роди. “Ја ћу се старати о детету као мајка”, рече. У страху, жељан да што пре оде из баште зле вештице, човек на све пристаде.

Ускоро су муж и жена добили девојчицу, најлепшу на свету. Али нису јој се стигли ни обрадовати, кад се вештица појави, узе дете и одведе га са собом. Назвала ју је Мотовилка и бринула се о њој с пуно љубави. Кад је Мотовилка напунила дванаест година, вештица ју је закључала у кулу без степеница и врата. У тој кули само је један мали прозор отварао девојчици поглед у свет. Кроз тај прозор улазила је и светлост дана и мрак ноћи.

Дете је ту одрасло и постало девојка дуге златне косе. Никога није познавала, никога није виђала осим вештице. Кад би је вештица желела видети, стала би под кулу и наредила:

“Мотовилка, Мотовилка! Спусти низ прозор своју златну косу”.

Мотовилка би то урадила, а вештица би се уз косу попела, а касније низ косу и спустила.

Једног дана, јахао је шумом млади краљевић. Зачудио се кад је у тишини шуме зачуо песму. Идући за гласом, краљевић дође пред усамљену кулу. Али виде да нема врата, па колико год да је желео да види ко пева, он одјаха. Очаран песмом, вратио се већ следећег дана. И тако је, из дана у дан, стајао пред кулом и слушао Мотовилкину песму. Једног дана, док је слушао, виде како долази вештица, па се сакри, а она нареди:

“Мотовилка, Мотовилка! Спусти низ прозор своју златну косу”!

Младић виде како се вештица пење и како одлази. Затим, имитирајући вештичин глас и он рече:

“Мотовилка, Мотовилка! Спусти низ прозор своју златну косу”!

Девојка послуша и краљевић се попне. Чим су се видели, заволели су се. Дуго су причали у тишини куле. Младић јој је обећао да ће се следеће ноћи вратити с мердевинама низ које ће обоје сићи и побећи злој вештици.

Али Мотовилка је била наивна и непромишљена. Кад је следећег дана дошла вештица, девојка је упита:

“Како то да ми је коси теже када се ти пењеш него млади краљевић”?

Вештица се страшно разљути. Крила је Мотовилку, чувала је само за себе, а сада је схватила да је преварена. Узела је маказе, одсекла јој златну косу и помоћу својих чаролија пренела је девојку у пустињу на крај света. Затим се вратила у кулу и стала чекати. Кад дође ноћ, дојаха краљевић:

“Мотовилка, Мотовилка! Спусти низ прозор своју златну косу”.

Вештица ухвати чврсто један крај одсечених плетеница, а други спусти низ кулу. Краљевић се попе и на свој ужас угледа на прозору ружно лице вештице. Ругала му се и смејала:

“Нема више Мотовилке, а ни тебе више неће бити”!

И насрне на јадног младића. Он паде на оштро трње у подножју куле које му изби очи. Слеп, очајан и несретан, узјаха свога коња и побеже.

Пролазиле су године. Краљевић је лутао по свету тражећи Мотовилку. Ни једног тренутка слепи младић није заборавио песму девојке из куле. А онда, једног дана, младић стиже у пустињу на крај света и зачује исту песму. Позва је по имену. Плачући, девојка је грлила и миловала лице младог краљевића. И чудо се деси! Кад на слепе очи младићеве падоше сузе девојачке, он поново прогледа.

Одвео је Мотовилку у свој замак где су живели дуго, срећно и задовољно.

А о злој вештици никад се више ништа није чуло.

Извор – интернет страница – Најлепше бајке света –

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s