Мирослав Цера Михаиловић: Лом IV
амин Боже руко одузета
снашло те је снашло је и друге
не чује се ни многаја лета
ко год стигне лупа ти чворуге
.
махала си давала и прала
пружала си упирала прстом
бранила се од земаљских зала
миловала крстила пред крстом
.
кад те пљују сецикесе жбири
кад би да те уклоне са листа
тад оживи тад се повампири
.
одалами савест ти је чиста
себи макар буди од помоћи
мислило се и ово ће проћи
М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“