Верица Стојиљковић: Теби


Слеће гавран сребрних крила,

И сова разбуђена сунцем, бела!

.

Из далеких даљина ено сокола,

И сенке Перуновог, белог орла!

..

Пријатељи, голубови, лабуди,

Јато рода и малих шарен птица!

Под извором дугиних  боја!

.

Гавран, шапатом збори!

Сокол, на руци ти, ено!

Грлица љуби,  срцем говори!

.

Шуми лишће, ослухују га траве!

Ветар орлових крила, милује ти лице!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s