Та проклета глад

И та света бол

Куд си кренуо човече

Са свим тим маскама

Глумиш на позоришним даскама

Самоважност и срећу

Благостање,усхићење

Брзо ће представи крај

И гдје смо

Пред огледало Божије

И пази кад будеш скидао шминку

Да по која суза не капне

Разлит ће се боје

Шарене лаже

Погасит ће се свјетла

Нестаће сцена и занос

И

Ту смо

Та света бол

И истина

Дотакни је,пригрли је

Иза ње цвјетају најљепши божури

Запали ватру свога срца

Удахни мирисе неба

Радост је твоја глад

Буди ствараоц

Можеш да изродиш све свјетове

У само једној мисли

Зањиши трешњине цвјетове

Распјевај небеске птичице

Удоми космичке луталице

Нек зацакле потоци и ријеке,мора,водеани

Као да се у њима купају чисти дијаманти

Пробуди прастворене дивове

Уснуле у брдима,горама,сунцокретовим  пољима

И ослободит ће се ДУХ

И видјет ћеш пут ка звјезданим  јатима

И бићеш свој међу својима.