O Београду се може написати пуно књига. И написано је неколико стотина иаторијских студија, монографија, путописних бележака, прича… Рећи ћу овом приликом само неколико ствари:

Кда на месту где се Доњи Хистар раздваја од Горњег Хистра станете на брдо Каулик, како су га звали стари Грци, и где су по предању Аргонаути, највећи грчки јунаци и митске личности попут Аполона и Херкулеса, застали у свом трагању за Златним Руном, испод Победника – сетите се речи из Јовановог Откривења: “Који побиједи обући ће хаљине бијеле“.

О Београду као Новом Јерусалиму писао је Константин Филозоф, биограф Деспота Стефана Лазаревића који је посветио град Марији, мајци Исусовој. Београд је једини град коме је заштитница Мајка Божја… Једини је главни град који лежи на две међународне реке. Једна од њих је Дунав, рајска река Фисон, поред Тигра, Еуфрата и Нила, како је забележено у Библији…

Београд је један од најстаријих градова, ако не и најстарији на свету, јер откад је Хомо сапијенса ту је било насеље. И пре човека, нађени су скелети Неандерталаца… Истовремено је Београд најмлађи град на свету који се тек порађа…; и сви који дођу у њега говоре о његовом великом Духу… Зато је Београд град око кога се борило највише царевина на свету. Драму која се догодила под његовим зидинама не памти ни један други град. Београд је град који је највише пута рушен од свих градова на свету, по Британској енциклопедији 347 пута… Београд је град који је имао највише имена на свету, град који има највише имењака, једанаест; он је град који је једном имао само једног становника – луди Наста – који је једини остао у граду после пропасти Првог Српског Устанка…; он је једини град на свету који је цео пресељен у други град: после освајања Турака 1521. године цео је пресељен у Цариград, сво становништво, преко 40 000 жена и деце. И данас у Истамбулу постоји Београд махала где су живели наши суграљани… У Београду се догодила највећа речна битка на свету 1456. године, где су Турци од звона освојене Аја Софије изливала тада највеће топове на свету такозване Баљемезе… У време принца Еугена Савојског био је највеће војно утврђење у Европи, а када је Сулејман Величанствени кренуо на Беч у Београду се улогорила тада највећа војна сила… Београд су рушили истовремено и непријатељи и “пријатељи“, савезници (1944), а 1999. године у рату запамћеном да је у историји ратовања била највећа разлика у снази између зараћених страна, остао је поносан… Ти агресори, демонске слуге, имају план да Београд буде њихова престоница, али неће успети у свему што су наумили, иако ће га окупирати 3,5 година… (“време, времена и по времена“). Београд је једини град који је одликован три пута и једини град Херој, и једини град у свету коме су и непријатељи у Првом Светском рату подигли споменик као признање за храбру одбрану… Он је једини град коме су Роми нешто поклонили, чесму на Дорћолу, и мођда је највећи ромски град на свету… Београд је једини главни град на свету у коме се на само нешто више од километар од центра града налази нетакнута природа (Ратно острво), једини град на свету где дувају ветрови са све четири стране, такозвана ружа ветрова, а не често дувају истовремено више ветрова… “Крос Политике“ је најстарије активно атлетско такмичење на свету, у њему је одштампана новчаница са највише нула на свету; сећате се лика Чика Јове Змаја и цифре од 500 милијарди; у њему је саграђен највећи и најлепши торањ са троуганом основом… Поред Риа проглашен је за град који има најлепши поглед, град коме гравитира највише вода на свету (Господар вода)… и таквих детаља има на десетине (у Београду је најдужа слепа улица на свету – Јуђни Булевар, који је наравно пошто смо ми Срби у питању, у источном делу града… град са најкраћом улицом на свету или улицом где не живи ни један становник – Вилине Воде…, град где се налази школа са најлепшом фасадом на свету – Трећа Београдска Гимназија…), али се не сме пропустити да на територији Београда још од праисторије са континуитетима од по неколико хиљада година било духовно а после и свако друго средиште планете, још од мезолита и Лепенског Вира, а нарочити у неолиту и Винчанског раздобља где је настало најстарије писмо на свету, скоро 1500 година пре Сумерског клинастог писма…

Београде, мој Бели анђеле, душо моја процвала… Београде, мој бели лабуде…