Драган Симовић: О БЕЛИМ СРБИМА ВИЛЕЊАЦИМА
Истинита повесница о нама, није у школским уџбеницима из историје, већ у народној поезији, бајкама и причама.
Уџбенике из историје писали су и пишу ватикански ђаци из бечке и берлинске школе.
Германи су столећима уништавали наше староставне књиге, како би могли да смишљају и пишу лажну историју о нама.
Потуљена азијатско-германска раса је све време сарађивала са хазаро-рептилима из Ватикана у свим вековним ратовима против Белих Срба.
.
Што имаде у Срба јунака,
свакога је вила породила,
породила, али подојила.
У ова три десетерачка стиха све је речено.
(Десетерац је ведсрбски песнички метар, и на њему су настале све древне ведсрбске књиге.)
Паметном је ово више него довољно.
Јунаштво је животна поетика Белог Србина.
Јунаштво није оно што неосвешћени и бесловесни мисле, већ је то светоназор, поглед на свет, поетика живљења и умирања.
Јунаци нису некакве будалетине и рмпалије, но вилењаци ратничког духа и високе самосвести.
Само Бели Србин Вилењак, који је упућен у тајне живота и смрти, може бити јунак.
Нема јунаштва међу обичним људима!
Јунаштво је исто што и поезија.
Између поезије и јунаштва може да стоји знак једнакости.
У древних ведских Белих Срба јунак-ратник је морао бити упућен и у тајне песништва.
Јунаштво и поезија иду једно уз друго.
Сви велики и посвећени јунаци-ратници у Белих Срба, кроз еоне, бејаху, истовремено, вилењаци и песници.