Истинита повесница о нама, није у школским уџбеницима из историје, већ у народној поезији, бајкама и причама.

Уџбенике из историје писали су и пишу ватикански ђаци из бечке и берлинске школе.

Германи су столећима уништавали наше староставне књиге, како би могли да смишљају и пишу лажну историју о нама.

Потуљена азијатско-германска раса је све време сарађивала са хазаро-рептилима из Ватикана у свим вековним ратовима против Белих Срба.

.

Што имаде у Срба јунака,

свакога је вила породила,

породила, али подојила.

У ова три десетерачка стиха све је речено.

(Десетерац је ведсрбски песнички метар, и на њему су настале све древне ведсрбске књиге.)

Паметном је ово више него довољно.

Јунаштво је животна поетика Белог Србина.

Јунаштво није оно што неосвешћени и бесловесни мисле, већ је то светоназор, поглед на свет, поетика живљења и умирања.

Јунаци нису некакве будалетине и рмпалије, но вилењаци ратничког духа и високе самосвести.

Само Бели Србин Вилењак, који је упућен у тајне живота и смрти, може бити јунак.

Нема јунаштва међу обичним људима!

Јунаштво је исто што и поезија.

Између поезије и јунаштва може да стоји знак једнакости.

У древних ведских Белих Срба јунак-ратник је морао бити упућен и у тајне песништва.

Јунаштво и поезија иду једно уз друго.

Сви велики и посвећени јунаци-ратници у Белих Срба, кроз еоне, бејаху, истовремено, вилењаци и песници.

•