Велика Томић: Немилосрдни анђео
Слетеше ласте на прозор.
Цвркут птица црта ми осмех.
Затварам очи и удишем најлепши простор.
(Трже ме прасак)
О радости, роди се дете!
Ватрометом неко на бандери жице сасек`о (помислих).
.
Одједном метеж мрава, грабе све живо.
Хитају, не знам шта се збило!?
Потрчим и ја, дограбим два пера лака
стављам их под мишке да будем јака.
Ноге ми муња огањем пржи,
трчим, а осећам гром је све бржи.
Гледом у Небо, стоји дечак прозеб`о.
Патент му закопчавам и песму о „Плавој птици“ певам.
Сиве птице креште, наш мравињак им смета,
плаво небо од њих посивело,
а на облаку црним ногама немилосрдни анђео шета.
Збирка: „Разговор са наслеђем“

Хвала, најлепше!