Илија Зипевски: Аз и Ук


До сада сам описао пун круг слова азбучног низа  који сам назвао Азбучно Коло Године. Тај круг се састоји от 16 поља – 16 сугласника и 5 самогласника који ако их ређамо по азбучном низу, стоје над сваком от четвртина Кола  (последњи самогласник У увире у први А – крај Кола је почетак новог Кола). Дакле: А – б, в, г, д – Е – ж, ѕ, з, и – I – к, л, м, н – О – п, р, с, т – У. Ако самогласнике гледамо засебно они извиру из тишине као А, Е, I, O, У и опет увиру у тишину пре новог А и стога описани у кружници дају облик петокраке – човеколике фигуре раширених удова где свака четвртина слова чини шаку относно стопало Бога Господа (Года) са по пет прстију (4 сугласника плус пети самoгласник).Самогласник I представља кичму са главом. Тишина отговара краткодневници, А је рођење (Божић – Коледо, Богојављење, Сретење), Е је раст и испољавање, ширење (пролећна равнодневница – Младенци, Благовести, Васкрс, Ђурђевдан – Јарило), I је врхунац, узнесење (дугодневница – Видовдан, Ивањдан, Петровдан), О је испуњење, обликована, целовита личност (Илиндан – Перун, Преображење, Велика и Мала госпојина – Макош – јесења равнодневница) и У је смрт (Митровдан – Бабиндан – Морана, Николдан –  Смрхат или Воден који чамцем отводи душе на онај свет).

 .

Правило азбучног низа да се након сваког самогласника ређа по 4 сугласника наизглед отступа на једном месту а то је у другој четвртини која садржи самогласник широко И – Иже. Иако је самогласник, И у старословенском језику често означава глас Ј или ЈИ. Стога у савременом руском и бугарском језику глас Ј обележава управо И са надредним знаком – Й. Стога И може да се сврста у сугласнике кao глас Ј који понекад поприма за разлику от искључиво самогласничког I.

 .

От Аз до Ук описан је један животни круг, удах и издах, рођење, живот и смрт Године – Господа. То су Алфа и Омега словенске Азбуке – Аз и Ук. Они су представа божанских супротности као духовна (небеска) сила и телесна (земаљска) сила оличени као правилан (А) и обрнути троугао (У) који у свом сједињењу чине Живот.

 .

На слици је приказан геометријски облик налик укрштеним АЗ и УК уписан у кружницу. Кружница је подељена на 24 делова а делови су обележени бројевима фибоначијевог низа с тим да би се сваки двоцифрени број сабирао до једноцифреног (дакле није 13 већ 1+3 = 4). Повлачењем линија између бројева 3, 6, 9, 3, 6, 9 добијамо шестокраки геометријски облик који подсећа на укрштене троуглове попут АЗ и УК.

 .

Oвај облик ме је такође подсетио на Стеванчевићев графикон годишњег кретања нематеријалних енергија јужне и северне земљине полулопте који обликују годишња доба а са њиме и празнике унутар србског календара. На слици је рекреирано метеоролошко календарско откриће Милана Стеванчевића. Сусрет супротних енергија падају око Ђурђевдана (почетак лета) и Митровдана (почетак зиме). Ивањдан је најтоплији дан у години док је Богојављење (Јовањдан) најхладнији – оба посвећени Јовану Крститељу. Када енергија почиње да опада дешава се Преображење относно када креће да расте долази до Сретења. Ове енергије варирају из године у годину што ће рећи да ови празници у прошлости нису били фиксни већ би њихов датум израчунавао сваке године – којим параметрима још увек не знамо.

 .

Након Ук у Азбуци имамо и слова Ф, Х, Ц, Ч, Ш која ћу обрадити у следећим објавама. Разлог зашто она нису унутар Кола Године је највероватније тај да су она настала као варијанта читања отређених већ постојећих сугласника унутар Кола.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 25-ти наставак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s